Besede dra Mih. Polita-Desančića

194

УГАРСКА ПСТОЧНА ШВАЈЦАРСКА.

зове „1а souverainete clu nombre,“ царетвовање бројева, ако је у другим државама опасно п пзлпшно. јер тако звана volonte generale“ . општа во.ва. и другплх наппноп може израза наћп. за Угарску је опште гласање за то нуждно, што бн се њшхе могло општој во.ви а тпме природп становнпштва Угарске пзраза датп. Ја знам да се тај резултат одмах постпгао небп. јер опште гласање ако b‘e да буде израз праве демокрацпје, мора nbn успоред са општпм пзображењем. иначе може постатп средство протпв демркрацпје у опгате, а у Угарској могло бп посдун-сптп као средство оне народности. у мпјнм је рукама у овај мах државна моћ. 0 том ја себи не правим нпкаквпх плузпја. Ал нап-ослетку пзобЈзажење мора и у Угарској напред корамати. а то пзображење неће ocebaj народностп умалптп. него ke ra још увећати, јер ја за сасвпм немогуће држпм. да бп то изображење - мађарско могло постатп. што бпх п онда за немогуће држао, кад бп мађарска народност пмала ону културну снагу. што је има немачкп народ. Пзображење дакле у Угарској свагда ђе пмати за пос.ведпцу утврђење и повекање свести немађарскпх народности. А резултат тога опет мораке бпти тај. да се Агарска мало по мало не велпм одмах преобразп ие у народну, него у народносну државу. Моје је најдуб.ве уверење, да Угарска временом п ово наглашујем, не велим одмах мора постатп плп исто чн а Швајцарркс к а ил пд аје не h е н и бпт п. Не треба се од тог плашити. То је консеквенцпја законодавства од г. 1848, то је консеквенција демократскпх начела, демократске државе. п ово по нарави становништва угарског мора доћи. чпм са општим гласањем и изображењем немађарске народностп све до nehe свеети буду дошле. Мађарскп народ има само ту алтернативу: да, или с иама заједно иде једнпм правцем, како би ова нагаа отацбина постала слободна, демократска