Besede dra Mih. Polita-Desančića

држава, илп да се радп преваге, и то екеклусивно државне преваге мађарског народа. поведе за врло вар.бпвим и сузнвивпм савезом, који бп не само слободу лтушивао. него напослетку п бике наше отаџбине у опасност доводио. звао се тај савевник Аустрија или друга која велевласт.“ ..Да је пак мађарски народ, или бар она векпна у законодавном телу, која мисли да предетав.ва мађарски народ да је између ове две алтернативе једну изабрао. то јасно показују сви појави од поравнања год. 1867. На.ма немађарским народностима јасна је ствар. да је један од главних мзрока за поравнање од год. 1867 био и тај. да се препондеранција маДарске народности у Агарској осигура. ма да је ово било са жртвом добитака од год. 1848.“ „Но и ово је велика заблуда. Ако се год. 1848 велика заблуда у том састојала, што се мислило, да ke се са демократским институцијама моки немађарске народноети у маџарску народност прелити та заблуда постоји данас у томе, што се мисли, да је могуке са консерватизмом. и то са оним конеерватизмом, који по својој наЈзави и усљед поравнања од год. 1867 своје конце у Бечу има, да је могуке са тим консерватизмом с једне стране немађарске народности у запту држати, а с друге стране ггак мађарском народу слободу и Угарској еамосталност одржати. Ја се чудити морам, како у овој ггоштованој куки може још нлузија бити о оном. што се збива и што се преправља у Бечу. Одговор велештованог министра-председника на интерпелацију заступника Коломана Тисе, мислим, да не може сумње оставити о том, да су угарску владу поеве мимоишли били при промени ратног министра у Вечу, и ја се мирноки поштованог посланичког садруга Коломана Тисе само чудити могу, с којом је одговор министра-председника примио. Ако би штогод на овом