Besede dra Mih. Polita-Desančića

197

Г.КСКДА 0 ИЗБОРНОЈ НОВЕЛИ Г. 1874.

за излив деиокрације xi демократских уетанова, могу еамо за опште гласање бити. (Одобравање с крајне левице.) И пошто v расправи стојеки законскн предлог не садржава то начело. то га не могу примити за основу специјалне дебате. него се придру.жујем предлогм поштованог прпјате.ва Мочарија." „Остаје ми да још коју рекнем о самом законеком предлогу. Имао бпх многе примедбе да утшим, алп неку да злоупотребим стрп.вење поштованог дома, и зато ћу да рекнем неколико речи еамо о YL загдављу. Мени ее диспозиције тога заглав.ва гправо евиде као некп монструм. Ја таково што не налазпм нигде на свету. ни у једној европској држави: и ја не знам кад би то ко год у каквој изображеној државн читао. шта би мислио о Угарској морао би се питати, је ли то европска држава или што друго ? Но менн је јасна ■ствар. да ове диспозиције нисм само управ.вене против опозиције, него цајвише, као што је велештовани г. министар унутарњих иослова рекао : иротив немађар•ских народности! Ово је г. мннистар јасно и разговетно казао. Аја велим: hoćlie mihi cras tibi. (Немир e деснице : охо!) Јест, диспозиције тога закона јесу двосечно оружије. Ако сутра наступи у Угарској каква реакционарска влада, која би са свим од Беча зависила, диспозиције тога закона неће се употребити против Немађарских народности, него против Мађара, (И---------стина, тако је. с крајње левице) и онда може се и то догодити, да ће сабор не велим први, који би ее на основу тога закона саставио него други, трећи, да би послао своје посланике по октобарској дипломи, у Беч (с деснице: Изволите). У осталом нећу о том заглављу даље да говорим, јер кад је пошт. 'г. министар унутарњих послова те диспозиције јаено означио као иитање јсиле против иемађареких народности, онда то ле може бити предмет раеправе у једном парламентуА