Besede dra Mih. Polita-Desančića

век v три четвртине мађарска, а скоро ke се сва српекост те гимназије свести на учење, и то необвезно, ироизво.вно гчење српске граматике. А иоступак са трима еловачким гимназијама показује меру и еаме тол ер а нцпј е немафарских средњих завода. Међу тим. заман је дискусија о тим стварима. Разлози не помажу. Тиса одговарајуки Бетији и мађарским конзервативцима, умео је позвати се на Токвила, који је неком конзервативцу. што га је опоменл'о. како је демокрација опасна по елободу и државу. одговорио : ..Прнјате.ву! Не дебатујмо више о том, да ди ће демокрација по снободу бити опасна или корисна: то није више теориска мисао, нема разлога, о том дебатовати: то је чињеница. Није више задатак. испитивати, да ли је бо.ве по слободу и државност. што је демокрацнја ту, него је задатак, демокрацију тако руководити, да она слободи и државности у придог нде." А Тиса неће да види и увиди: да cv и немађарске народности у .Угарској чињеница, и то која на милијоне броји, и да није више питање, је лп то опасно и кориено по угарску државу, него да је задатак, удешавати ствар тако, да по слободу и Угарску државу буде безопасна и корисна. Шему је биће ~ мађарске" дрн-саве јаено као сунце, а испред питања народности зарива као ноје главу у песак! У томе и лежи Фатализам: што је мисао „ мађарске,“ т. j. таке државе, која би на себи скроз носила тип мађареке народности, са одрицањем политичног значаја и замашаја евима немађарским илеменима што та мисао долази у оиреку и еукоб са другим двема великим ммелима овога века; са миш.ву демокрације и народности, и међу њих Је упала као међу два жриала. Или ће се мацарска држава прилагодити демократској и народиоеној мисли, које једжа е другом, ако

20-б

М \I)AFCK\ И НАРОДНОСНЛ. МИСАО.