Besede dra Mih. Polita-Desančića

не j узрочној, а оно свакако v рецппрочној. тзајамној свези стоје. и по томе или fee се Угарска према тим мислима и тежњама претстројитп илп te зрно међу жрналима смлевено битп. То је пптање ! И томе је питању панчевамкп поеланик др. Мих. Полит-Десанчић тако узвишеног. тако топлог п одтшев.веног израза дао, да се Панчево са својпм послаником, Српство са својим сином поноситп може. Буџетска расправа, која је требала бити у јесен г. 1874, дошла је на ред тек Цебруара меееца г. 1875. те је дала прилику дру Политу. да у повекој беседп изрази сиоје мислп о државним Финанспјама Угарске. а уједно да доведе у свезу рђаво Финанспјално стање Угарске еа рђавом унутарњом политиком, и да при таком етању упозорп угареке државнике на судбу Турске. Та је беседа гласила : Беседа дра, Мпх. Полпт-Десанчпћа 4-ог фебруара г. 1575. (По степограФијп.) ~Пошт. представнпчкп доме! Овагда, кад бих елушао т овој саборипцп иападаје на пошт. г. миниетра финансија,*) свагда бих са сажа.вењем погледао на мужа. кога је читав живот најчистије домо.вуб.ве, а кога Је сутон живота неограничено пол-сртвоваље за отачбпну. ал у коме је читаво данашње стање Угарске тако pehn отелов.вено. Повесиица Ке сигурно споменути његов претежак посао, ал ke тај посао уједно означити. као радњу СиеиФОву. На жалост, такав је положај. да не само кад би пошт. г. министар Финансија. него кад би ми сви, кад би читава зем.ва помогла камен уз брдо

*J Старог Гиција.

206

БУЏЕТГКЛ РЛСПРЛВА Г. 1875.