Besede dra Mih. Polita-Desančića

ваљати. камен бп ее опет натраг откотр.вао. Садашње жаностно Фпнанспја.гно етање гареке није нешто случајно, није прелазно етање. него је чиста лосњедпца читаве једне системе. Када какова зем.ва обилатом снагом снабдевена у мирно доба, без пзванредне несреКе, без рата. без окупације ппак у тако Финансијално стање дође. томе узроци морају бити пзванредни. Једна или две неродице, иовчана криза, шта више и еамо расипање у администрацпји никад неби могли Угарску довести до понора пропасти, да је само политична система друга била. Домољубно пожртвовање кадро је млого шта учпнити. ал где је политична система рђава. ту је свако напрезање узалудно. Истина Француска као што је изволео споменути пошт. г. министар трговине могла је платити милијарде, али Угарска тешко да ие бити у стању успоставити равнотежу у евојим Фпнансијама. јер Угарској оскудевају увети за домоњубно пожртвовање.“ -Положај је р!)ав. како у обзиру државоправног одношаја. тако и у обзиру унутарње полптике.“ „У државним Финансијскнм питањима н у оиште у државној Финансијској иолитици има нешто, врху чега треба да је свака земља, свака држава еама са собом на чисто. а то је: да ли политична сиетема, да ли политичнн положај одговара Финансијској и државно-економној снази јој. Ово је једно другом короларијум. За то свагда остаје истинита она изрека Француског министра; ~F aites-noiis de la bonne , politicpie, et nous vous ferons de bonnes financesA Али баш што ce овога одиошаја тиче. то се v иовесници Угареке као нека црвена нит всче нешто, што би се могло као нека појава. као неки Феномен означити, и што ја у у повесиици других држава не налазим, а то је тај појав, да какова држава за љубав извесног иолитичног положаја ужасне жртве чини, а никада да не

207

БЕСЕДА ПРИ БУЏЕТСКОЈ РЛСПРАВИ Г. 1875.