Besede dra Mih. Polita-Desančića

210

БЕСЈЕДА ПРИ БХЦЕТСКОЈ РАСПРАВП Г. 1875.

подожај. не би могао подржаватн, но ва.ва тако датп. да Угарска не дође до пропастн. Ово пак поравнање од 67-ме није унпнппо. Не варајмо самн себеЛ Поравнање од 67-ме створпло је две различпте државе, но од којпх нп једна нгема снаге, да подржава велесплнп положај монархпје. с дртге' стране пак не уједпњава дово.вно снагу тнх двеју држава. да се трошковп око велесилног положаја умале. Поред тога, тнттрашњи састав сваке од тих двеју држава такав је, као да је свака за себе какова велпка епла. Особито је та ј администратпвнп апарат у Угарској тако луксурпозан. као да је Угарека за себе какова велевласт првога реда. Пос.Ђедица такове државне системе мора битп Фпнансијека ексхаурацпја (исцрп.вење), само с том разлпком. да она држава, где је промет, обрт, трговпна. у опште где су средства пздржавања века, да та држава може дуже да се бори против те Финанспјске ексхаурацпје, на против Угарска, која је упућена на по.воделство, кад наступп једна две неродпце. једна новчана крпза и нешто расипање у адмпнистрацпјп, мо.ра доКп до понора Фпнансијске пропастп. Како бп се ва.вало борити против те Финанспјске ексхаурације, која лежи у државној системп монархије еа тнм нам је барон Шењеји са евојим програмом дужан остао. Алп консеквенције веК даног ирограма дају се лако повуКп. Ако велееплни иоложај Аустрпје захтева безусловно одржап.е заједничке војеке, а одржаватп заједничку војску и хонвиде, превазплазц Фннансијект снагу Угарске, то је наравно, да ваља хонвпде укинути. Томе досљедно био би корак, да се поравнање од год. 6 7-ме подвргне ревпзијп, но на корнст заједиичких поелова, п на послетку, да ее установа делегација консолидује, односно да јој се други сустав даде. То је чиета политика, која држп, да је подржавање велесплног положаја Ауетрије специФичан пнтерее Угареке и мађар-