Besede dra Mih. Polita-Desančića

211

БЕСЕДА ПРИ БУ 1,1 МТСКО.Ј РАСПРАВИ Г. 187.1.

ског племена. Значајна је. врло је значајна. господо, она чпњеница. да се у опнгге беседа барона Шењеија с таком нестрпе.Ђпвошкт очекпвала. Значајно је то због тога. што то показтје, да је лнбералпзам А гарске. који је еа поравнањем од 67-ме инаугтриран, коначно до пропасти дошао: значајно је то и због тога, што емо век у оној стртји, која је била и струја пре 15 година, кад ст старо-консеЈзвативци т год. 1860-oj својиж начинож хтели изравнати Угарску са Аустријож. 11 „Моје је мњењб то: једна алтернатива, да се нашиж Финансијскнж нево.вама пожогне. може бити та, кад би се политика консервативаца прихватнла. али онда наравно. да би још векжа жртвовали сажосталност-и неодвисност Угарске." ~Др} г га је алтернатива, да се нашиж Финансијалниж невоњажа ложогне, политика странке независности, алтернатива, која се састоји т сажосталности и неодвисности Угарске. ” „Вама Гоеподо, тажо на оној другој страии. жожда се види ово питање врло теоретично. ал ја ky да га схватиж са врло практичне стране. Ако је излазна тачка у поравнању од год. 67-же у обзиру више политике та била, да се велесилни положај Аустрије одржи и утврди, и ако је ово специФичан државнн интерее Угарске, па кад се ми ради тог интереса век Финансијално унропашкујем® то је сигурно оправдано питање, да ли се велесилни положај Аустрије од доба год. 67-же заиста утврдио? Ако јесте, то за ово ижа једиа проба, која никад .не вара, а та је проба; да ли Аустрија ижа савезничку споеобноет. (С деснице: ижа.ј Ја бар не знам, а не зна ни дипдомација, да је тражена алијансија Аустрије, него је Аустрија из сопствене побуде ступила у тројну алијансију, за што ? то овде није место разлагати. Но ако је положај Аустрије j тројној алијансији означен, и ако она евоје