Besede dra Mih. Polita-Desančića

Србе врло жалостан резултат. Од срнских посланпка народне етранке. нашлп су се еамо Милетић п Полпт. Није било ни Лазе Костића. нп Нпке Максимовића, нп Шандора ТриФунца.*) Тако псто је бпло п са Ромаш-хма. Осим Доде и Козме није било романских посланика народноене етранке на том caoopv. При расправи о адреси два српека поеланика поднесу посебну адрееу. Милетић је адресу саставио. а Полит је уз ту адресу држао беседу. Та беседа Полптова таку је пажњу таки из почетка на се обратпла, да је говорнпк на же.ку сабора морао се попетп на говорницу (што у угарском eaoopv ретко бива). Главна мисао Политова у тој беседи била је та. да покаже. каква је Угарска. а каква бп требала да је; да покаже, да ее начело народностп можеу еклад довести са жупанпјском уетановом. На послетку да укаже на важност псточног пптања поУгарску. Та беседа гласила је : Беседа дра Мпх. Иолпт-Десанчпћа 4. сеат. ISTS. (II о стеноr раф и ј и.) ~ Поштованп доме! Парламентарни живот Угарске за ово. осам година налазио се у пзванредном стањг. Раеправа великих начела, одношај Угарске према Ауетрији, гледишта о самосталности и неодвисноетп Угарске разделпше читаву зем.ву на две великесТранке.‘ Ј „Редован, добротворан парламентарпзам. стварање закона, иницијатива реФорама, беше потнштен од државоправне раелраве. Заиета ово беше изваиредно стање. Но од када се створи ФузиЈа двеју великих стра-

*) Мпша (Жбовљевић иродрво је у Кпкпндп, али као владин кандидат. Прво вреле ишао је и у клуб владине странке, тек у пдућој иернодп 1878—1881 нрпближно се еасвпм народној странцп, особнто од времена. велпке расправе о увађаљу мађарског језика у основне шко-ie у г. 1879.

228

ДОШИ ИЗБОРИ ПО НАРОДНОСТИ Г. 1875.