Besede dra Mih. Polita-Desančića

нака, види ни се да пошт. влада хопе да сведе у наравно корито ток парламентарног живота. Оамо овом ја препиегјем краткост и једноставност преетолне беседе. Но под извесним уветима ово неби била никаква погрешка него само добит." ~У уставним државама. где cv одноптаји уређени, где ее уставни живот у оиредељеним Формама показтје, где се и странке у пзвеетном правцу на опредељеном државоправном основу крећу престолна беседа не може и не треба да буде што друго, до означен послован програм за парламент. Ово ми се пини да је тип и садање преетолне беседе, коју ја no уставним ндчелима само као изЛив садаље пошт. владе сматрам.“ „Престолна беседа у главном упућује на финднцијална питања. Нема сумње, пошт. доме, да су Финанцпјална питања у опгате, питање царине и банке наособ од велике важности по Нашу отаџбину. Но да ли је оеим Финанцијалних питања. стање наше отацбине у таком добром реду и поретку, да мирно и ведрим челом може гледати будућности у очи ? И за само сретно решење Финанцијалног питања, постоје ли главни увети, поетоји ли у народима Угарске родо.нубље, родољубиво пожртвовање за отацбину? Постоји ли оно одушевљење, које је кадро од отацбине сваку опаеност отклонити ? Ја ее бојим да би морао на сва ова питања са „не“ одговорити.“ „Најновије доба показало нам је неколико стројева државних, који е поља изгледаху јаки. чврсти, али који се показаше изнутра слаби, беснажниУ „Аустрија за време Вахово виђаше се снажна, беше велесила, пргављаше савезе, имађаше велику војску. Али један спољашњи додир, и читава се система сруши. Наполеонова Француска тако се моћна видида, да је читава Европа реч императора на Сени са страхом очекивала. У законодавном телу, у кору лежи-

229

БЕСЕДА IlPIi РАСПРАВИ АДРЕСЕ Г. 1875.