Besede dra Mih. Polita-Desančića

и.ма државну влает у рукама. да је то велика еила, но о том не могу ни појма имати, каква је то голема дивовека сила, кад државну власт једна народност у рткама има, и само кад би ово знали. онда би тек могли одгоненгти ону загонетку: да ми народноети, који смо у Угарској у великој већпни (гласови порицања), да смо у парламенту v са свим незнатној маљинп.“ „Поштовани доме! Кад парламенат није израз становништва једне зем.ве. то се рађају изванредни, протунаравни одношаји. Није дакле само Финансијално питање оно зло, од кога болује наша отаџбина. Зло је мнпго веће. Не ва.ва система, не ва.ва илавно начело, које је меродавно: да се једна народност са државом истоветујеПКретање). Ово није само Фраза; то мора свако гвидити, којп је иоле знанствено проучио праву нарав државе.“ ~И ово што.ћу сада ' рећи, то је моје знанствено убеђење, тако јако убеђење, као што је математично са 2X2=4. Држава је синтеза зем.вишта и народа. Свагда народ ствара државу, зем.виште никад. Но народ постоји само као поједина народност. По томе дакле у народности садржан је елеменат, који ствара државу. Али нема свагда за сваку народност увета за стварање државе, и где тих увета нема, то се сложе више народности, па створе једну државу. Но у народности остаје свагда државу стварајући елеменат. Тај елеменат неда се уништити, већ га вања задоволвити. То пак не може бити тим начином, да се томе елементу даду сви атрибути државни, јер би се тиме уништило оно, што се хтело створити. Дакле ва.ва народност у другом правцу задово.вити. И ово може бити само у држави и кроз државу. Срететво је к том државна администрација. Овде мп ваља нешто врло важно нагласити (чујмо!).“ „Питање народности у Угарској ннје питање др-

231

БЕСЕДА ПРИ РАСПРАВИ АДРЕСЕ Г. 1875.