Besede dra Mih. Polita-Desančića

слативном, читава опозпција састојала се пз пет л.уди. Један спо.вашњи контакт, п питава се епстема сртши. те даде за право оној незнатној мањини." ~Ја неку ‘да тврдим, да ее Угарска сада у оном истом стању налази као Аустрија за време Бахово. То већ због тога небп стојало, јер Угарска пма сада уетавност, има свој парламент. Алп баш у том обзпру.. што се тиче уставног u парламентарног живота. Угарска се налази у абнормалном стању. и „Ко познаје главне увете парламентарног жпвота, којп зна да парламент треба да је веран пзраз во.ве становништва једне земл.е. ко то зна. па познаје право стаље Угарске, тај мора бити јако изненађен од оног великог противуслов.ва, које постоји међу становнпштвом Угарске и његовим парламентом. Ово је таква. енигма, такова загонетка, да ју нпко неби знао одгоненути, док иеб.и повееиица парламентарног жнвота Ј гарске ту загонетку разјаснила. Течајем чптавпх етолећа Угарску је племетво претстав.Бало. Но племетво читаве Угарске сливало се v једну народноет и то беше мађарска народност. По томе дак.те Угарску је свагда мађарство претстав.вало. Пос.ведица тога била је та. да је Аустрија . . (глаеови: Чујмо! Нека се попне на говорницу! Говорник ступа иа говорнпцу.) Рекох да је тог хпеторијског чина поељедица та била, да Ауетрија свагда кад се хтела погађати еа Угареком. наравио да ее погађала еа онима, који су Угарску у парламенту претстав.Ђали. А још века посњедица тога била је та, да Аустрија колико је пута била принуђена попустити Угарској, да је уједно државну власт уступила оиима, који еу Угареку у парламенту претстављалн. Тако то беше г. 1848. тако 1567.“ „Но шта то значи имати у рукама државну власт, то у западној Европи врло добро знају из парламентарног жпвота, знају, да кад само једна странка

230

БЕСЕДА ПРИ РАСПРАВП АДРЕСЕ Г. 1875.