Besede dra Mih. Polita-Desančića

дементовати, да није иетина, да је Аустро-Угарска до•била пуномок да поседне ОрбијуА „Поштовани доме! Кад се такове етвари збшзају на нашим границама, кад се суседној држави тим начином прети, кад је у опште чптав положај врло чудноват, ва.вда бп требало да зема.вски еабор о том што дозна, ваљда би требало да му се нека објашњења даду. јер иначеја не знам да ли смо ми овде парламент плп само жупанијска скупштина. (Одобравање с левице.)” „Престолна беседа меето да нас је у том обзиру умирила, еамо у опште даје израза нади да ke се мир одржатп. Одржање мпра то је племенита задаћа. ал само онда. ако услови сталног мира постоје. ови би пак само онда постојали. кад би могуко било од Турске модерну цивилизовану државу начинпти. Но искуетво од 20 година, од кад је позиатп Хат-Хумајум света угледао, то 20-годишње искуство показало је да се Турска у модерну цивплизовану државу неда преобразити Ал ја поштовани доме. ову тему неку да.ве да изводим, јер не спада овамоА „Пас представнпке Угареке, мислпм. да се само то тицати може, да нам отаџбина нн у какву опасност не дође. И у том обзиру ја мислим, да ми представнпци Угареке, расуђујући све околноети, можемо захтевати. да Аустро-Угарска неутрална остане. Ако Турска има доста сиаге да покори Хрншкане, то је њена ствар. Али ако Xришкани пмају доета снаге, да ее ослободе, Аустро-Угарска’ нека томе не стане на пут.“ ~ Источно питање врло је шкакљиво питање. Не ради се ту толпко о интерееима раје, нп о самој Србији п Црној Гори. Веки еу ту интересп у питању. Ауетро-Угарска, кад би ее умешала у иеточно питање, сви су изглеДи но можда моја предпоставка не стоји алн тако изгледа, да би се тројна алпјанспја могла претворити у двојиу, и да би Немачка и Руеија

236

БЕСЕДА ПРН РАСПРАВИ АДРЕСЕ Г. 1875.