Besede dra Mih. Polita-Desančića

турским био је прави мученик за пуна четири века. Ако се једно.м реши источно питање и сриеком народм лепша будућност сине, потоњи нараштај гледаће са тугом, а|и уједно еа поносом на онај мученнчки жнвот. што су га његови претци кроз толика столећа храбро и паћеникки подносили. Кад је у месецу јуну 1875.' прва пушка око Невесиња у Херцеговини пукла, нико није мислио, да ће се из малог устанка херцеговачког *) пзлеки велпки псточни рат**), да ke Невесињска пушка бити хабер. да Руси пред зидине Цариграда дођу! У почетку, Аустро-Хгарска није гледала немилим оком устанак у Херцеговпни, шта впше неки знацп казују, да је у лочетку Аустро-Угарека устанак подпомагала. јер је за своју стару намеру: да Боену п Херцеговину поседне. хтела повода имати. Но што се вшие устанак ширио, и то не само у Херцеговпнп већ и у Босни. и што Је у побуњешгм крајевима уплпв Црне Горе и Грбије све то веки постајао. Аустро__Х-рарска почела је да заузима непријате.Бски подожаЈ према усташима, шта више напослетку пустила Је турску воЈску од Јадранског мора преко Клека да у Херцеговину уђе. Устанак у Восни и Херцеговпнп мало по мало такав Је већ обим заузео био, да Је велику пажњу европске дипломације на оебе обратио. ГроФ Андраши, ауетро-угарски министар спо.вних послова, започео Је радњу европске дипломације у том питању еа његовом зиаменитом ,ре.Формном-нотом“ од 30. децембера г. 1875. У тоЈ ноти начинио Је гроФ Андраши читав нацрт за реФорме туЈ>ске, како би се тим Ј>еФормама

*) Др. Полит чуо је ирву вест о устанку хердеговачком таман кад се р.раћао са свога нзбора у Паичеву 11. јула п. р. 1875. **) Познато је да се n сам кнез Бисмарк о замашају устанка херцеговачког преварио, јер је све говорпо: das bischen lierzegovina, као да се из те маленкости не може ништа пзлећи.

240

УСТАНАК У БОСНП II ХЕРЦЕГОВИНИ Г, 1875.