Besede dra Mih. Polita-Desančića

241

РЕФОРМНА НОТА ЛНДРАШИЈА Г. 1875.

етановништво Босне и Херцеговине тобож могло задовољити, те да се повод уетанку отклони. У ту цељ да се усташима даде амнестнја, па да све опет у најбољп ред дође! Турска и реФорма!! Какова грозна илузија, обмана! Али тешко да је то могло за Андрашија бити обмана, јер је он морао добро знати да Турска није кадра реФорме спровести, а друго, да се усташи са турским обећањима не могу задовољити. Сва је прилика да је Аустро-Угарској ипмо у интерес да устанак буде само што пре угушен, и то поглавито из узрока, што се бојала да te ее Србија и Црна Гора у уетанак умешати. Ако дакле усташи неби пристали на реФорме турске, онда би Порта била оправдана да еа свима еретствима устанак угуши, а велесиле неби имале повода да се за усташе заузму. Заиста, Порта пристане на Андрашијеве реФорме, али не пристану усташи, знајуГи шта значе реформе турске. Међу тим било је још и неко друго важно питање, што је стајало у свезк са нотом Андрашијевом. Порта је примила предлог Андрашијев, да се усташима подели амнестија. На земљишту аустро-угарском било је скупљено много неЈачи: жена, деце, стараца, сва својта оиих усташа, који су се са Турцима борили, а по кадкад су и чете усташке потиснуте од Турака на земљиште аустро-угарско пребегавале. Све те бегунце, који би иначе од глади умрли, издржавала је Аустрија, истина врло Јадно, тек да од глади не умру али Је ипак тај издатак био доста велики, изнашао Је до једнога милиона Форината. 1 Ј шд Је порта предложену амнестиЈу примила, то аустријске власти стану наговарати бегунце босанске и херцеговачке, да се својим кућама (управо гариштима) врате, да неби били Фипаицијама аустро-угарском на терету. Но бегунци нехтедоше се враКати, Јер неки, коЈи се вратише, буду од Турака поубијани, шта више, неки на коље наби-16