Besede dra Mih. Polita-Desančića

Кад еу, пошт. доме, источне ствари таке. да пажњу скоро целе Европе на се обраЕају. то мора Угарска још у већој мери интересована бити као нај■ближи и најнепосреднији сусед баш оних покрајина, у којима уетанак већ од неколико месеци свој крвави призор развија, и угареки парламенат има право да иште, да у тој важној стварп буде обавештен.“ ..Кад је посланик Ернест Шимоњи пре неког времена у истој ствари ставио интерпелацију на владу, одговорио је госп. министар-председник врло околишећи, јер су, као што рече, у тој важној ствари у току нека саветовања и преговарања. 0д то доба ступило је источно питање у нову Фазу. Изгледа, да ■су речена преговарања довршена већ, и да су нашла израза у ноти гроФа 'Андрашија од 30. декембра. пр. год. у погледу турских реФорамаУ „Не сме се сумњати, да је угарека влада у погледу тог важног акта онај уплив употребила, на који јој даје права закон, а наиме §. 8. зак. чл. XII. од године 1867, и само с погледом на тај закон може споменута нота гроФа Андрашија бити предметом распраправљања у угарском сабору.“ „У погледу исте ноте мора се констатовати радостни чин, да је наша монархија заузела сјајни положај у дипломатском поступку према Тур>ској; сјајни, јер су две тако силне државе, као што је Пемачка и Руеија, припустиле Аустро-УТарској предњаштво у тако важној ствари као што је источно питање. Моћне државе ретко иепуштају из својих руку вођег-ве тако важне ствари, ако неће да баце одговорност на слабију државу и да из те одговорности поцрпе неки пробитакА ,„Не сумт-вам. да је угарска влада исто тако вољна, да прими одговорност на себе за све евентуалности, које би иста нота проузроковати могла, као што имаде

243

ПНТЕРПБЛАЦНЈА 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМА СРБНЈИ Г. 1876.