Besede dra Mih. Polita-Desančića

учешћа j успеху и слави, коју је Андрашијева нота задобила. “ ~Нота гроФа Андрашнја битно одступа од досадање политике према Турској. Она стоји у екдатантном противуеловњу са начелом немешања. које се v међународном погледу на високо држи. До сад се у Јевропи надазило, да је у том начеду најбоње јеметво протнв амбпције Русије према Турској. Парискн уговор најсвечаније је изрекао начедо немешања у унутарње ствари Туреке.“ „У деветој тачки париског уговора. где уговарајуке странке . узимају на знање хатхумајум, то изражено начело гдаси овако; les puissances contractantes constatent la haute valeur de cette communication. II est bien entendu, cpi’elle ne saurait en aucun cas donner le droit aux dites puissances de s’imiscer soit collectivment, soit separement, dans les rapports de Sa Majeste le Sultan avec ses sujets, ni clans l’administration interieure de son Empire. (Уговарајуке сиде констатују високу важноет тога еаопштења. Но разумева се, да ово не може ни у каквом сдучају давати право истим сидама, да ее мешају бидо скупа, бидо појединце у одношаје Њег. Ведичанства Судтана са својим поданицима, нити у унутарњу администрацију његовог царства)." „Нотом гр. Андрашија повређено је то начедо. Ele само да се у ноти грофа Андрашија чине Порти прекори, што се није одржао хат-хумајум, него јој се подноее на усвајање у појединоетима означени преддози о унутарњој админиетрацији. “ „Што у Турскрј мусдоманска мањина вдада над хришканском векпном. и што ова није задово.вна с том вдадом, са таким гоеподетвом мањине над векином, тога и.маде и другде. ади до каквих би иос.ведица доведо то мешање? Могу добро да разумем, зашто Немачка и Руеија одобравају мешање према Турској, ади што

«44

ИНТЕРПЕДАЦИЈА 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМА СРБИЈП Г. 1876.