Besede dra Mih. Polita-Desančića

допуштам v целоме обиму. јер побуњени народи тешко чл-ју. Али и ако Руеија има само да заповеда, пита ее, да ли она заиста тако заповеда. као што заповеда и како се има заповест разумети. 11 ..Али како му драго било у овом обзиру. ја мислим. да се Угарска нема мешати у ствари. из којих ни у каквим приликама неби користи имала, него би можда само за друге кестење из ватре вадила. Ја знам. у Угарској је јавно мњење прстиву интервенције. И у другој половини монархије је владајућа немачка странка противу сваке интервенције, и у овом обзиру мп Срби потпуно се слажемо са странком „нове слободне Иресе“. која је скоро казивала, да ни у случају мешања Србије, интервенција Аустро-Угарске не би нужна била. Ја не знам само.* одкуд је баш то у Угарској, да се тако много полаже на тежње Србије. У најгорем случају била би та ерпска држава, држава са 3 —4 мил. душа. Не знам по чему би то било на штету Угарске, јер држим да Угарској никако не шкоди, него да бн јој само од хасне за обрт било, кад Восна неби више била турски пашалук., као што јој не шкоди, што данашња Србија није више турски пашалук. Ја бих могао држање Угарске према аслирацијама Србије само тиме растумачити, што је мађарско племе иепуњено неким неповерењем према угарским Славенима, нарочито према Србима и Хрватима.“ „Ј том погледу дозволите ми, да саема искрено говорим. Ми Срби у Угарској имамо језгро нашег народа не у Бачкој и Банату, већ у Хрватској и војничкој крајини. Ал тамо водимо заједничку политнку с Xрватима. Ја никад пак нисам чуо, да би Хрватска осекала во.ве. да се са Србијом споји, као што у опште нисам чуо. да ее векма образован народ прињубио мање образованом. него на противУ „С тога не појмим, каква би то велика несрека за

247

ИНТЕРПЕ.IА-ЦИЈА О ОДНОШАЈУ ПРЕМА СРБИЈИ Г. 1876,