Besede dra Mih. Polita-Desančića

„Поштовани доме! Да неког изгледа и.ма да ће се Србија умешати у устанак, то сам гр. Андрашп прпзнаје, јер његова нота то са евим јасно л- пзг.гед ставља. Ево како г.гаси дотична ставка: Quoi cpr'il en soit, il est a prevoir cpie les Gouvernemeats cle 1а Servie et clu Montenegro, qui, jusqu’a ce jour deja. ont eu bien cle la peine a se teuir a l’ecart du mouvement, seront impuissants a resister au courant, et des a present, sous linfluence des menements et de Г opinion publicjue daus leur pays, ils semblent s’etre famlliarises avec Г idee de prendre part ala lute, ala fonte des neiges. (Ma како да ce етвар стоји, предвидпти је, да владама Србпје п Црне Горе, кој.е су и до сада шсале доста муке да се уздрже од учешћа на устанку, неће бити могуГе противустати струји, а под уплпвом догађаја п јавног мњења у њиховој зем.ви, оне се веГ спријате.впле мпш.ву. да учествују у борби чим се снег етане топити).“ „Ја држим ову ствар за врло озби.вну и ако би и угарска влада овог миш.вења бпла, то бп разјашњење врло нужно било.“ „Ја знам само тодико, да париски уговор сваку једнострану пнтервенцнју у Србијн, па п ону од стране Порте забрањује. Ако би дакле наша монархпја хтела да се умеша, то бп морала иматн сапзво.вење свпју контрахената (уговорача) париског уговора. Да лп савезнпцп Аустро-Угареке с отвореним или екривеним картама играју, то не знам. Али толико је еигурно, да је у источном питању врло обазриво поступање нужно, јер у овом компликрваном (заплетеном) иптању могда бп и цајмања погрешка недогледних пос.ведица имати. Каже се, Ауетро-Угарска иије усам.вена, она ради у споразум.вењу с Немачком и Руспјолг Алп шта Кемо, ако бп био тројецарекп сдмо двојецарекп еавез? Каже ее, пациФикацпја је лака, јер Русија треба само да изда заповести на Цетшвм и v Београду. Ово не

246

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА О ОДНОШАЈУ ПРЕМА СРБПЈП Г. 1875.