Besede dra Mih. Polita-Desančića

плгати никаква пријате.пека oeekaja, према Угарској и да ее неће при избору еретстава пријатељеки поступати. “ ~Поштовани доме! Ја нисам никако тога мнења, да је у интересу Угарске, да себе ставља у непријатељски положај и према Србији и према источним народима. (Живо протуеловље: Угарска то не чини.) Онај седи старац. који је сада далеко од Угарске, али кога је реч некад велику важност у Угарској нмала, тај је саветовао .мафарском народ} - да буде у пријатељском одношају са источним народима (гласови; тако је!). И овај је савет врло умесно дао, јер мађарски народ, српски народ, романеки народ —еве су то мали народи према оним дивовима, који своје солдате броје по милионима. Ти народа имају интереса бити еложнн. Ја сам дакле тога мњења да у интересу Угарске небн било саветно заузети неиријатељски положај ирема Србији и источним народима, кога бар видимо у мафарском новннарству. (Гласови: где? у којим новинама? Милетић; у ~Хону.“) „С тога држим. да је од негсе важности пријатељски одношај према Србији. Источно је питање веома тугаљиво питање. Ми тамо на Југу Угарске —а ја не говорим еамо као Србин већ као грађанин Угарске ми тамо на југу без разлике народности, желимо мира, мира по што по то. Ми смо тамо једном, Срби и Мађари, ужасно страдали, тако страдали, да читави нараштаји нису у стању успоставити наше пређашње благоетање. Ми хокемо мир и не би хтели, да се непажљивом политиком у источном питању мир v опасност доведе. Не играјмо се с ватром.“ „Иеточно питање је тако замашно питање, да га замашнијег ваљда у хисторији било није и бити неће.“ „Моћнији Факторн играју улогу у источном питању, него што смо ми. Пустимо оне народе у Турској, да своју борбу међу еобом изведу, пустимо Gp-

249

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМЛ СРБНЈИ Г. 1876.