Besede dra Mih. Polita-Desančića

бију. нека својим путем иде. Не став.вајмо се v непријате.вство с оним народнма. који нам ннсу нншта з.го уминили и који ништа друго не раде, до што је Угарска пре 200 годпна чпнила, кад је стресла турски јаам. 11 „Као знак пријате.веког или непрпјате.вског понашања Угарске у иеточном питању. било бп п поступање угарске владе у пптању намереног повракања хришћанскпт лородпца. које се на угарско-хрватском зем.вишту налазе. Распрострта је вест, да је између угарске и аустријске владе утаначено. да ее бегунцн имају без одлагања нагонпти на повратак у њихову постојбину, пошто је Порта прпхватпла реФормске предлоге. РТа супрот томе пак изјавиле еу пребегле породице, да ће радије потражити смрт своју у валовима Саве и Уне, него што ће жгшот свој предати пређашњем мучитењу на милоет и немилостУ „Наше министарство извањскп поелова као да држи да ако је Порта реФорме примила да је све сада у реду у Босну и Херцеговпни. и да ништа на путу ие стоји да се хришћанеке Фамилије натраг врате. То би заиста тако могло бити, да је Турска цивилизована, модерна држав.а, да у Турској има у ouште модерне државне силе. Али Џорта може све на свету обећати, она нема државне спле да изврши оно што је обећала, она није у стању обуздати беснпло бегова, оиа није у стању дат.и јемства опгурноети за живот оних, који би се натраг у Босну вратили. Ево баш сад јуче читао сам у једним немачкпм новинама ужасан телеграм из Костајнице. Четири такова хришћанска бегунца вратише ее натраг у Босну, у око.шцу Костајничку. Турци двојицу таки иеекоше, трећега на колац иабише, овоме је име Раде Вујић, и само четврти се спасе. Кад је то тако, молим пошт. ЈВме, како се да и замиедити, да бп мог.ти хришћански бегун-

250

ПНТЕРПЕЛАЦИЈА 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМА СРБПЈП Г. 1876.