Besede dra Mih. Polita-Desančića

.бују ((ј.меј): ми их дакле не држимо за таке. У осталом хверавам господина заступника, и кад би таки били. неби имали узрока бојати их се.“ ..Предазеки на саму интерпелацију. одговорићу на обе прве тачке у једанпут. Он је питао: 1. Да ли је тгарска влада пристала уз реФормску ноту гроФа Андрашије, 2. да ли она мешање у унутарње ствари Турске одобрава.“ „Став.вајуки ова питања, аналисао је на постојеким законима основана права и дужности угарске владе у обзиру руковојђења спо.вних послова. На то ја само ово примекујем, да угарска влада познаје своја права и дужности, које се не састоје у томе, као што ke господин заступник добро знати, што су поједине ноте заједнички састављене, него у томе, да влада свом, законом обележеном утицају на правац вањске политике важности прибавља.“ ..Што се дакле овог политичног правца тиче, то не могу делити политичко схватање господина заступника, да је то мешање у унутарње ствари Турске. Које је правац оне политике. која се од дужег времена тера? Тежња за споразумљењем међу свима велесилама Европе у тој намери, да се и добрим саветима, који су Турској дани, европски мир одржи. (Одобравање). Какоје том правцу и како је овој политици за руком испало, да се слога велесила постигне, то је угарска влада правац ове политике из свег уверења. одобравала. (Живо одобравање).“ „Треће, пита господин заступиик, какав ke положај угарска влада заузети према евентуалности, ако умирење не испадне за руком, и ако се Србија умеша?“ „Ово и сам господин заступник као евентуалност (могукност) узима, и ја могу додати, да је то по мом уверењу така евентуалност, која се по свој прилици неке збити. и то за то неке, јер се од родољубиво-

253

ОДГОВОР ТИСИН ИНТЕРПЕЛАЦИЈУ 0 СРБИЈИ.