Besede dra Mih. Polita-Desančića

стн и Јвиђавноети 'оних. који одношајима Србије руKjjj, претпоставити мора. да они. баш v интерест Србије. неће себе нп своју зем.БЈ j опреку став.нати с намерама свију европских сила (Одобравање). Ако би ова евентЈалност ппак наетала. пита гоеподин заступник, шта би радила Јгарска влада, какав бп положај заЈзела ?" „Врло жалим, али j овом обзиру не могј мј ]задозналост задово.вити (веселост и допадање). јер то ће угарска влада, по добро схваћеном пнтересу ajетро-угарске монархије одлјчити. (Одобравање.) Ја j осталом ПЈЈимећујем, да по мом уверењг, као што cv се до сад они преварили. који cj од почетка садањих заплета своју наду полагали и тако се понашали. као да јевропске велесиле неће моћи j слози остати тако ke се и они преварпти, који би будуће д}>жање Србије у тој нади опреде.впвати хтелп. да ће се v оном слЈчају слога јевропскпх сила распастп (Жпво одобравање). “ Светозар Милетић (jnapajjkn) : X ofe е богме ! Министар-председник Тпса; „Видећемо! Не пита се господин заступник!“ „Четврто је питање, да ли је између обе владе постигнуто споразумљење у обзиру повратка хрпшћанских бегунаца? Господнн заступнпк говорио је том приликом о дужностима човечности. Пре свега примећујем, да је аустро-угарста монархија, како Угарска тако и Аустрија, захтевима човечности заиста j обилатој мери одговорила (Тако је! Тако је!) издавајући поред свог не баш сјајног Финанцпјалног стања до сад већ милијјн Форината (Покрет).“ „Али није нјжно особито споразгм.вење пзмећт обе владе. Пежи у природи ствари, да бегунци п по захтевима, који иду до крајње границе човечпости могу потпору само дотле захтевати, докле пм нпје не-

254

ОДГОВОР ТПСИН НА ИНТЕРПЕД АЦИЈУ О СРБИЛТ.