Besede dra Mih. Polita-Desančića

256

НА ТИСИН ОДГОВОР О ОДНОШЛ.ГУ ПРЕМА СРБИЈИ.

страствено говорн. то не снужи зем.Ђи на умирење. Но у том обзиру ипак желим једну прпмедбу учинити. Г. министар-нредседник изво.гео је тврдпти. да сам ја говорио о скитајућим ее мафарским чиновницима. Изво.гите прочитати стенографију еаборску. па ћете се уверити, да о чиновнпцима није било говора. Ја еам само толико рекао, да је ствар у Крајинн дотле дошла. да готово свака скитница под плаштом мађареког родо.вуб.ва може да игра политпчну улогу. А скитница може да буде Мађар. може да буде Србин. Роман. то не чинп разлику. То што ми желимо од владе то је, да нам у Крајини поетав.ва поштене .вуде и .вуде који бар знају језик тамошњих крајева. да знају општити са тамошњим народом. Г. министар-председник изволео је споменути неке егземпларе у овом дому. Ја не знам кога је он разумео под тим егземпларима. (МилетиГ: То еам ја.) Ако је мене разумео, ја не знам да сам дао повода за таки изражај, јер држим да еам се свагда тако понашао, како то изискује парламентарнп обичај, парламентарнн поетупак, парламентарна пристојност.“ „Велепоштовани миниетар-председник изволео је рећи. да моја беседа није кадра страх задати. Допустите, ја ниеам говорио, да коме страх задајем, већ сам напротив у том духу говорио, да се достигне споразум.вење са народима на иетоку. Да бнх ја пак говорио према Угарској у том духу, да какав етрах зададем, о том нема трага у мојој беееди. “ „Ово напред ставл»ајући, нека ми сада буде допуштеио на поједине тачке одговора г. министра-председника реплицирати. Изволео је рећи, да угарска влада не г!оже утицати на саетав.вање поједнних иота дипломатских. Ја ниеам говорио о састављању нота, већ о упливу на такав важан дипломатеки акт, као што је нота гр. Андрашијева. уплив кога уг. влади зак.