Besede dra Mih. Polita-Desančića

чл. XII. од год. 1867. даје. Ја дакле нисам говорио о еастав.вањЈ ноте, него о политичном правцу исте, и о мпливг, кога је имала вјзшити угарска в.гада. У опште ставио сам питање не због тога, што сам сумњао. да угарска влада није вршила своју дужност, него због тога, да у угарском парламенту констатујем, да угарска влада има право и дужност, да упливише на такав важан акт, као што је нота гроФа Андрашија, и што су неке аустријске новине тврдиле, да вањека политика не спада пред угарски сабор, већ пред делегације. Ја не бих могао бити никад тога мњења, а мислим да је и пошт. дом мога мњења, а да ово констатујем, ставио еам прво питање.“ „На друго питање изволео је одговорити пошт. министар-претседник, да нота гр. Андрашија не садржава у себи никакво мешање, него само давање савета светлој Порти. Допустите, у дипломацији истина има случајева, где једна држава даје савета другој. Али то је случај,, кад две државе имају међу собом диФеренција, па трећа држава нуди своје услуге, тако зване bons offices, да се те диФеренције изравнају. Но никад не може једна држава нудити другој држави услуге у одношају са поданицима. Таково што не постоји у међународном праву. Јер која држава није у стању устанак какав угушити, та нема услове евога бића, нема свој raison d’etre.“ „Нота гр. Андрашија са свим јасно и разговетно садржава у себи начело мешања, то произлази из сваке линије, из појединих изражаја. Вићу слободан два три такова изражаја прочитати. Гр. Андраши у својој ноти овако вели : il serait donc necessaire (биће нуждно). То господо, није савет, то је више заповест. Да.ве каже dans се but la Porte devrait declarer, т. j. у тој цели треба Порта да изјави. (Тласови: требала би.) Па нек је требала би ал допустите, кад тим на-17 257

НА ТНСПН ОДГОВОР 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМА СРБИЈП.