Besede dra Mih. Polita-Desančića

сно v тБихов v отаџбину вратити —ја то заиста не појмим. Но будите уверени. да би бар ми Срби и Хрвати такове државнике, који би под тим околностима ириеилнли те бегунце да се врате, да би их ми назвади крштеним Турцима. Али ја се надам, да такових државника неће бити, крји би се тако грозно огрешили против хуманитетаА „Поштовани доме! Још неколико речи, па ky завршити. Захваљујем се велепоштованом миниетру-пред-седнику, што је извесним тактом одговорио на моју интерпелацију v обзиру Србије. Не говорим ја ово као заступник Србије него као заступник Угарске. јер пријате.БСки одношај са суседном државом, с којом у толиковрстнп одношај долазимо држим за врло важпо. Г. министар-председник изволео је реки, да она евентуадност: да ке се Србија умешати, неке се збити (Глаеови: Није вероватна), дакле није вероватна. Допустите, то је ствар како се схвати. Они, који су јуче и прекјуче новине читали, знаке, да мстанак напредује. и да су баш прекјуче усташи велику победу одржали. Да у том случају, ако устанак веке димензије заузме, да се Србија неке умешати, то опет ја држим за невероватно. Но на послетку, ми се немамо овде бавити са стварима Србије. Ја као хито сам казао, ставио сам моју интерпелацијз" у интересу Угарске и њених јужних делова.“ „Још само, пошт. доме, закључну реч. Ми Срби у Угарској, ми смо мали народ, нисмо кадри политици давати правац. Ал под известним околностима ппак у етању смо играти важну улогу. (Гласови; Знамо.) Од вас ke зависити, да та улога буде пријатељска. да буде у корист Угареке, јер је велика разлика, ако грађани једне државе само своју дужност испуњавају, и ако су тој држави одани, ако су прави домољуби. Од вашег пријатељског одношаја зависике иаше држа-

261

ТТЛ ТИСПН ОДГОВОР О ОДНОШАЈТ ПРЕМА СРБИЈИ.