Besede dra Mih. Polita-Desančića

интервенције или не, али он је у том обзиру одговор дужан остао.“ „На четврто питање изволео. је одговорити г. министар-председник, до ако је реч о обзирима на хуманитет, то је Аустро-Угарска том задоста тчинила, кад је толике новце на бегунце потрошилаА „Но гоеподо. ја сам већ. у мојој беседи казао, да Аустро-Угарска строго узевши, нема обвезе ту еубвенцију бегунцима давати. Но имам ппак једну прпмедбу. Ја знам, да новац на ту субвенцпју иде из џепа свпју становника Аустро-Угарске. У Аустро-Угарској пак већина је славенска. Ако пак која држава мора имати обзира на своје сопствено становнпштво, па кад то становништво симпатизује са тим бегунцпма, то онда не само са гледишта хуманитета, него са гледпшта на сопетвено становннштво, има неку моралну дужност за давање те субвенције. Но ја сам у својој беседи и то рекао, да ако аустро-угарска влада неће и не може да даје тим бегунцима субвенцију, то будите уверени, да te онај сиромашни народ у Крајини. да ћемо ми Срби и Хрвати, и поеледљи залогај хлеба са тим нево.вницима поделити.“ „Ја сам хтео сазнати, да ли се што одлучпло у обзиру повратка тих бегунаца присилним ередетвима. На ово г. министар-председник истина није одговорио, али је ипак то казао, да разлог субвенције мора престати, чим је бегунцима могукност дата, да се врате својим кућама. Ја сам већ у мојој беседи, господо. рекао, да кад би Турска била модерна држава. кад бп у њој било модерне државне снаге, онда би се могло казати, да се бегунци могу безопасно вратити у своју отаџбину. Алп ја еам навео ужасне прнмере, да то нвгје могуће. Од то доба се обистинило, да су Турци зби.ва једног бегунца на колац набили. Да се под тим околностима може казати. да се бегунци могу безопа-

260

НА ТИСИН ОДГОВОР О ОДНОШАЈУ ПРЕМА СРБИЈИ.