Besede dra Mih. Polita-Desančića

баш нужна била и добро је дошла. Л за што ? За то, што је тај Милетић веола опаеан човек. Но што се те тачке тиче, то ја, кад би ми ва.вало да изразим о том ■своје мишљење, не бих никад тражио опасног по државЈ човека у агитатору, него у конспиратору. А Милетић није никад био конспиратор, и неке никад ни бити. Али могло би се још казати : околности и прилике су такве, да је владе била принуђена. да се лати ванредних мера, да је била приморана, да повреди имунитетно правоА ~Но то сам ја баш у почетку свога говора нагласио, да на име ситуацира у јужној -Угарској није никако таква, да изискује ванредне мере. Баш кад је букнуо српско-туреки рат, Милетић је у једном чланку у „Застави'" саветовао Србима угареким. да буду еа свим у миру, јер би и најмањи покрет у јужној Угарској могао шкодити ствари српској. И доиста, било би право лудило отештавати Србији и онако тежак положај тиме, што би се побуном у јужној Угарској натоварило Србији на плећа непријатељство једне велесиле, као што је Аустро-Угарска. (Кретање.) У јужној Угарској нема ни једног јединог човека, који би мислио на буну или устаиак. Ми Срби и Мађари тамо доле, ми најбоље знамо ужасе грађанског рата, јер је тамо доле већ. један пут грађански рат уништио благостање читавим генерацијамаА „Поштовани доме! У критичним временима свака се влада стара да ситуацију не начини гором. Силна затварања у јужној Угарској мало су томе допринела, да се духови умире, него су шта више учинила да су се исти раздраживали. Ако икоја држава у Европи, то би Угарска требала да гледа да има што мање непријатеља, а што више пријатеља. Угарска нема потребе, да се идентиФикује с Турском и да се онепријатељи еа свима народима на балканском полуотоку.

281

ВКСБДЛ. 0 ПОВРЕДИ ПРАВА ИМУНИТЕТА Г. 1876.