Besede dra Mih. Polita-Desančića

по свој прилици тамо ни био. да је другж еведок свој исказ опозвао, да Милетић у означеној гоетионицн нпје био, да се с Лазом Ксстићем није могао нп састатп. кад се овај тада налазио j Црној Гори кад је имунитетни одбор о свему томе могао лако да се пзвестп. то ја не увиђам, за што он то. у тако важној ствари, као што је повреда имунитетног права, није учинпо, те да буде на чисто о тозге, да ли је бпдо вексације или не.“ „Ади из самих аката могао је пмунитетнп одбор увидети, да је бидо вексације. Ко се поде разбира у казненим парницама, тај ће одмах знати да раздикује сведока, чији се исказ оснпва на нечем што је заиста видпо, од еведока, којп нешто иеказује по удешеном пдану. А исказ сведока Ранковића са свим је по пдану смишљен: то провпрује из сваке врсте. Да се пмунптетни одбор хтео известити о стварп. то бп се могао уверитп, да је други сведок Тимарчевић опозвао свој исказ у Београду. Ади и из онога. што Ранковпћ као сведок исказује, може се увидети сдучај вексације. Јер да је Милетић рекао, да ће поставити 20 —30000 доброво.ваца, и да ће у јужној УгарскоЈ букнутп буна то је абсурдум. Државна вдает са евима својим средствима неби бида кадра иетерати контингенат од 20 до 30000 људи из угарских Срба. А да је Мпдетић у Београду пред множином људи казао, да ће у Ј гарској подићи буну, па се посде тога без брпге опет вратио у Угарску, то је доиста непојмљиво, то бн бидо право дудидо!“ „Поштовани доме ! Ја се овде у сабору не могу даље упуштати у јуридички моменат ове стварп. Ади баш као јуристи еа свим ми је јасан моменат вексације.“ „Но могдо би се рећи: Може бити да ту бада и пма вексације, но та је вексација с подитичког гдедишта

280

БЕСЕДА, 0 ПОВРЕДИ ПРАВА ИМУНИТЕТА Г. 1876,