Besede dra Mih. Polita-Desančića

IJpvTv поетавида велику војску и готова је свакн час да нападне đa Турску, а нп једна европска држава не.ма иишта против тога. Допуштам пошт. доме, да тај велики догађај у првом моменту неби био од значаја по Аустрр-УгарекЈ, али поеледице тога догшаја тицале би се свакако у првом реду наше монархије. Нужно је дакле, да смо обавештени о држању АустроУгарске напрема догађајима. што долазе. То је тим нужније, што су од неког времена избили на јавност такви појави. који стоје у очевидној опреци са полптиком, што ју је водила до еад Аустро-ЗТарска у источном питању, појавп, које никако не сме одобравати сгарска влада, докле год пристаје уз политику, што ју ]е до сад водила Аустро-Угарска у источном питању. Какав је положај Аустро-Угареке према источном питању. о том нема никакве сумње. Положај је тај обележен јасним дипломатским списима, што искњучују сваку сумрву. Ти су дипломатски списи: нота гроФа Андрашија од 30. декембра 1875, берлинска споменица од 15. маја 1876 и записници последње цариградске конФеренције. У тим је еписима положај момонархије према источном питању тачно обележен. Из тога положаја происходи, да Аустро-Угарска ни из далека не стоји на страни Турске против Русије, него на против на страни Руеије а против Турске. То произлази готово из сваке врсте тих списа. (Иорицаи.е у центртму.) РеФормна нота гроФа Андрашија почиње се овако (чита): „Три државе, АустротУгарека, Русија и Немачка, пошто су узајмичио измењале своје назоре. сложиле су се, да заједнички изврше дело пациФиковањаУ Нота дакле вели, да је АуетрсУгарска у потпуном споразуму са ЈАсијом и Fleмачком. Нота дал.е каже: „Усљед повер.виве измене миели између иас и петроградског и берлинског кабинета. —Дакле нота вели. да је узајмични одношај

289

ПНТЕРПЕЛАЦША 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМА РУСИЈП Г. 1877.