Besede dra Mih. Polita-Desančića

не само пријатељски. него и поверљив. Најпосле нота се завршује овако: „То је тврдо убеђење, које је посљедак измене мпсли између кабинета аустроугареког, руског и немачког.‘ : Из тога се бар даје пзвести, да наша монархија радп у потпуном споразтму са Русијом п Немачком.“ „Берлинска споменица иде још много даље, него реФормна нота Лидрашијева. Споменида не тражп само реФорама, него п гаранцпја. И Аустро-Угарска се заједно са Руеијом подухвата, да осим днпломатске акцпје употреби још и друга срететва. јер се споменица завргаује овако: ~ Ако бп међу тпм примирје истекло, а силе небп постпгле цел, коју еу предузеле. то еу три царска двора тога мишљев&а, да ће бити нужно, да се њпховој дппломатској акцији даде санкција свезе напрема мерама за изведење, које ke бити нужне у интересу општега мира, да бп ее зло предтпредпло п развптак му спречпо.“ „Аустро-Угарска обвезује се по томе још и на друкчија сретства него што пх дипломатска акцпја изискује.“ „Познато је, поштованп доме, да би цариградека конФеренција била излпшна, да је Енглеска тада прихватила ту споменпцу. Што је на конФеренцији учпњено, превазилази као што је познато оно, што је у споменпци означено.“ „Што се тпче наше монархпје, то налазнмо посланика гроФа Зичи на страни руског посланика. ГроФ Зичи ннје истииа држао вс.шке говоре као II гњат иј ев и Сализб е ри, алп он је вазда одобравао изјаве руског поеланпка. Могао бпх за то навестн многе цитате. У конФеренцноној седници од 30. децембра 187G. пзјавпо је ђенерал Игњатијев, да је оио. v чемс cv се сви кабинети сложилп, за Руспју најмања мера (минпмум), која се неда на нпже свеети.

290

ПНТЕРПЕДАЦНЈА 0 ОДНОШАЈУ ПРЕМА РУСИЈИ Г. 1877.