Besede dra Mih. Polita-Desančića

репутацију Угарске. Пошт. г. министар изволео је још одговорити. да ако влада у положај дође, да Нзег. Величанству такав предлог упини, да ће владу пре свега општи интересн земл.е руководити. Из тога ја толико разбирам, да те политичне парнице заиста у тесно] свези стоје са општим политичним положајем, и да по томе наш посланички садруг и мој прпјатељ др. Светозар Милетнк може још дуго у затвору лежати. Милетикева парница мене по томе јако опомиње на српског деспота Ђур|а Бранковика, који је у Јегри 22 године без суда био затворен, па је тамо и умрво. Срби питаше више пута владу, зашто им држи затвореног деспота. ал добише свагда -одговор; nihil mali fecit sed ratio status sic exposcit (није никакво зло учинио, ал разлог државнн тако захтева).“ „Поштовани доме! Ја сам имао неке наде кад се српско-турски рат свршио, да ke се Милетик затвора ослободити, но сад од кад се руско-турски рат започео, ја сам ту наду кзгубио, премда не могу добро да појмим, у каквој свези може да стоји Милетикева ствар еа тако великом етвари, као што је источно питање. Ја еам често у овом сабору уверавао, да ми угарски Срби познајемо наше дужноети према отаџбини, да смо их верно испуњавали и да кемо их увек испуњавати. Ви не хтедосте никад веровати, и ја вае неку више о том уверавати. Но једно ми можете ипак веровати, а то је: да угарски Срби у великом источном питању не падају у вагу. Источно питање сад је са свим други обрт узело. Ја сам се сватда чудио, што су се лане Мађари толико радовали турском успеху. Требали су противно да чвне, јер сваки турски успех над- Орбима пров оци р а рус к и усп е х на д Турц им а. Ист очно питање j е сада тако горостасан развитак узело, да се ни Срби ни Мађари не могу сматрати каковим оактором у истом. (Велико кре-

317

НА ОДГОВОР 0 ПЛРИИЦИ МИЛЕТИЋЕВОЈ.