Besede dra Mih. Polita-Desančića

-се дала завести том струјом мађареког јавног мњења*), а Тиса је оно пзвршпвао, што су у Бечу хтеди. Он је ради тога био предмет разноврсног нападаја од стране Мађара. ЈПетиције од стране разних мунпципија, да се Турцима иде v помоћ. против Руса, долазиде су на тгарски сабор. Таква једна петиција изазвада је многодневну расправу на угареком сабору о источном питањт. У тој расправи учествовао је и др. Подит, те је том приликом држао ову беседу: Беседа дра Мпх. Полпта-Десанчпћа у расправи о источном питању 27. јуна 1877. (II о стен огр аф и ј и.) „Поштовани доме! Нисам мисдио да ћу морати учествовати у овој расправи. Ја сам говорио о источном питању онда, кад је подожај Аустро-Угарске према том питању још био сумњив; данас тај подожај не подпада никаквој сумњи. РГад сам овог продећа на пошт. г. министра-председника ставио моју интерпедацију о источном питању, бида је гдавна тачка мога питања та; да ди се Аустро-Угарска придржава оних начеда у својој источној подитици, која с у установњена тројецарским савезом, и пошт. г. министар-председник изволео је одговорити са: да. Од то доба етављане су у овом дому многобројне интерпедације о источном питању, ад одговор је био од придике увек исти, као онај што сам га ја добио. И јучерашња из-

*) Један од пајупливиијих послапика владине страшсе на угарском сабору (уједпо добар познаник дра Полита), стајао је тада у преписци са грофом Аидрашијел. Аидраши је том посланику поверљиво оаопштио нитав положај Ауетро-УгареЈсе према руеко-турокои конФликту. Пре него јито he Руси започети рат против ЧАрске, фро н т чит а в е руске вој с к е би о ј е окренут према Галицпји, и тетс кад се на меродавиом месту у Бечу дала реч, да ће Ауотро-Угарска оотати иеутрална, окрену Руси Фронт лрема Дупаву.

319

ВЕЛИКИ РУСКО-ТУРСКИ РАТ Г, 1877.