Besede dra Mih. Polita-Desančića

320

БЕСЕДА О ИСТОЧИОМ ЦИТАЊУ Г. 1877.

јава лошт. г. миниетра-председника може се сматрати само као пос.ведица оних начена, која је г. министарпредседник тако често у овом дому изрекао. Ако сам ја ту јучерашњу изјаву добро схватио, то јој не може бити друга мисао, него да Ауетро-Угарска нпје во.вна пступити из досадањег одношаја, у којем стоји према Немачкој и Русији; јер да је другн смисао те изјаве,. за цело била би оштрина управ.вена против Pvcnje. што пак није било. И као што сам овог про.теКа одговор г. министра-председника на моју интерпе.тацију оисточном питањЈ, на угодно знање jseo, тако ме је п ЈЈчерашња изјава пошт. г. мпнпстра-председника задово.ви.та, јер ја сам тога Јверења, да би иступање Avстро-Угарске из одношаја, у којем стојп према Немачкој и Русији, за наш} г отацбину вр.то опаено би.то.“ „У тако огромном, светско-повесничком пптањм,. као што је псточно питање, држава, као гато је АустроУгарека, која j себи еадржава старе и нове стпхпједржавне, која има рачунатп са двема различним струјама меј)Ј својим народима, пог.тедом на псточно пптање такова држава мора вр.то обазрива битиУ „Нема државе у Европп, којој развитак етоји .у тако тесној свези са развитком петочног пптања, као АЈстро-Угарске. Може се рећн, да растење п јачпна аустријске монархије иде паралелно са опадањем турске царевине. Без Мохача, без каснијих ратова турекпх. без сузбијања османске си.те, небп аустријска монархија никад велесилом постала. У оно доба, аустријска по.штика на истоку, сасвим је јасна и једноставна: она иде на освојење, на уништење турске царевине. Позпв цара Леополда L, управ.Бен на Хрпшћане п на Орбе, вр.то наличи на проглас, што га је управио цар НиНико.та I. на Хришћане у Турској у очи кримеког рата. Али Аустрија када је агресивно напред ступила према до.вњем Дунаву и Ба.ткану, наједаред се нађе