Besede dra Mih. Polita-Desančića

миње јавно мњење Уга р с к е, он д а с е мор а др изнати, да већина народа Угарске, да X рв ат и.. С р б' и, Словаци. Русини, Романн не ћ е д а зна ј у за Т ур ке, већ у д н у д j ше желе Хришћана на истокуТ „И сада, пре него што завршим, морам се вратити на оно, што сам пз почетка казао. т. ј. да се наша монархија у врдо критичном положају надази према псточном питању, јер има већпву такових народа. који ни нз далека туркољубпву струју владајућа два народа не одобравајуТ ..Ја се пошт. влади морам захвалити, што п она не дели ту струју. Ја се надам да fee она п од еад мудром п обазривом политпком у источном питању знати отклонити све опасности, које би нашој отаџбини могле грозити. Ја бих за иајвећу несрећу наше отаџбиее држао. кад би се крвава драма источног питања на по.ванама Угарске решавала. Ја се надам, да ће бпти отклоњено свв оно „да се код Филипија не впдимо.“ Ја изражавам влади поверење п иримам предлог иетиционог одбора. (Велика узрујаност, аплаус, ларма.)" То је први пут било, да је у тој беседи др. Полит угарекој влади поверење нзразио. Тиса у тој еедници еаборској био није, али да је био, зацело би по обпчају Политу одговорпо. Морало га је пред Мађарима јако неугодно дирнути, што Србин „поверење“ изражава. У очима Мађара то је био најбољи доказ, да та политика са мађарског гледишта пе ва.ва. Но Тпеабаш у оно доба, што је зиао обуздати шовинизам мађарски. стекао је у меродавиим круговима у Вечу оно велико иоверење, што га j'e после на министарекој столпци подржавало. Кад су Руси код Плевне били задржани неко време