Besede dra Mih. Polita-Desančića

■стоји. како je Окулић свугде био добро примљен, где год је био препоручен, пзузев два места. Између осталога садржаја писма, стоји јошт како је већ приппело 700. острагуша, ал како te и л>уди требати.“ „Милетик до душе пориче сваку свезу за путовањем Јовановићевим, ал из свега овог писма види се, да је он знао и за Јовановићево путовање, и да је писмо од човека опуномокеника. Што год је Ранковик у своме исказу рекао, све је доказано. Милетик за писмо вели, да је апокриФно. Хтео је ваљада да каже, да је на оенову лажних Факата. Он порицаље сматра ■за врлину, јер њега руководе више идеје, те да тако каеније узмогне постики своје целп.“ „Имаде података, из којих се такође види, да је Милетик преко својих агената радио на врбовци добровољаца за Србију. Код Мајинског на вечери био је и Топонареки. Исказ последњега сведопи, да му је Јовановик рекао, да путује ради проучавања расположаја Србаља. Топонарски тврди, да му је Јовановик говорио и о обекању Милетикеву српскоме кнезуп Све то показује, да је Милетику познато било Јовановикево путовање и цел тога путовањаС „Искази сведока и једно писмо довољно доказују, да је било врбовке. Прочитано је више иеказа вргаачких грађана, који до душе тврде, да су им синови отигали у Србију без ичија наговора, ал неда се замислити, да ту није било врбовке.“ „Са врбовком стоји у свези и чурушка ствар. Сведок Бенде учинио је пријаву о ономе, што се у тамошњој српској школи збило. Описао је, како Је Јанковик у школи држао говор, у којем је нагласио, да Србији ваља помоки новцем и добровољцима. Сведок Сабаткаји је такође затекао скуп у школи. Кад су сакупљени њега видили, разиђоше се. Сабаткаји је даље рекао, како му је Јанковик у једној прилици казао,

337

ОПТУЖБА ДРЖ. ТУЖИТЕЖА ПРОТИВ МИЛЕТИВА.