Besede dra Mih. Polita-Desančića

510

АДРЕСА СРПСКИХ ПОСЛАНИКА Г. 1881.

Напосе што ое тиче српске народно-црквене автономије IX. зак. чланком од год. 1868. тјемчене, пољуљана Је v последње време иста Цвтономија из темења тиме, што је државна власт. прекорачивши право врховног надзора, диспозитивно се умешала у црквент и у автономну правну с.Феру одстрањењем српеког митрополита-патријарха и постављањем админиетратора неканоничним и противавтономним начином. Ваше Величаство благоизволело је на завршетку највише престолне беседе изјавити: да и данас поетоји добра воља велесила, која је до сад могу Вим учинила. да се повремено иекренута питања мпрним путем решавају, која околност, као и пријатељеки одношаји спрам свију влада, оправдавају оеновану наду, да ће народи ове монархије благоелове мира непомућено уживати. Но ми смо принуђени исповедити, да међу другим знацима спољашњих заплета, задају нам бригу такођер и одношаји Босне и Херцеговине. На окупацију Босне-Херцеговине овластио је берлински конгрес Аустро-Угареку ради умирења и иоправке унутрашњег стања гвеног. Према опасностима, које собом таково подузеће доноси, и према великим Финанцијским жртвама, народи обе половине монархије противили су се томе подузећу. Но кад је окупација свршенпм чином постала, приволели су се на учињене жртве. Данас се једним гласом осуђује начпн управе у Босни-Херцеговини. Опште Је познато, да је сав народ Босне-Херцеговине незадовољан. Ми се усуђујемо најпонизније изразити наше уверење: да ни даље тра Јање окупациЈе Босне-Херцеговине, а Још мање евентуална апокеија не би било средетво одржања спољашњег мира у опште. и на истоку особено, него на против извор нових заплета.