Besede dra Mih. Polita-Desančića

516

БЕСЕДА ПРП РАСПРАВИ АДРЕСЕ Г. 1881.

иаи представља народноети. пре.лхда ми на obo>i caoopj сви предетав.вамо тгарску државт јер ја bAv аномалиЈЈ на светт не познајем, него т v : да док прави мафарскн изборни срезови понајвише бирају опозиционе посланике, u то крајње левичаре (Брло добро! са левице), владина странка, пошто се рекрутује нз народносних срезова, уображава ееби. да она иредстав.ва мађарски народ, и то тим начином, да баш против народности, из којих се срезова еаставила, најнепријате.Ђскијн положај зау•зима. (Живо одобравање еа левице.) Та велика аномалија мора имати свога тзрока. Мађарска опозиција j мађарским срезовима може при пзборима слооодно да се креће: у народноеннм изборним срезовима, за народносну опозицију, слобода избора потпјно је иекључена. Не само да се против нас покреке еав административни апарат, век прп изборима бивају такове злоЈПОтребе, такова безакоња. такова наси.ва, да све то и најжив.БЈ Фантазијт превазилази. Сви параграФи казненог законика о заштити избора могли бн се Јпоравити против тих злоупотреба. Ал кад се против такових нас.и.ва поднесе казнена пријава, суд је одбаци, приватна странка нема призива, а државни одветник неке да тложи признв. те ее тако закон потпуно изигра. У мом нзборном срезу, дотични солгабиров менн је v очи казао: „Пзволпте само поднети казнену пријаву; према народностима нас закон не веже, ми према народностима закон друкчије тумачимо, ми смо само нашој вишој власти одговорни.“ При таком поступку није чудо, да нас овде у сабору тако мало има, него је велпко чудо, да има и једног народносног посланика,“ „Но незаконитости према народностп хоке тиме да се правдају ; да тобож народности имај v против државне тежње. Али зашто би имале народности против државне