Besede dra Mih. Polita-Desančića

устао је таки да говори против Полита, али mv је беседа врло слабо била пришвена. Наиле оиозицпја више пута лује тпадала у реч са: olcso baber (јвФтина лаворпка). Источио пптање мало час, па је у једном пли другом облику долазило пред угарски сабор. Наиме окупација Босне и Херцеговине тпштала је Мађаре, па је опозицнја сваку прилику употребила да влади њент иеточну политику пребаци. Кад су делегације. у год. 1882. неки кредит за Босну и Херцеговину вотирале, дошао је тај кредит на одобрење и пред угарскп сабор у колико еваки парламент у двема половинама царевпне, има своју квоту да репартира. Ту се породила велика расправа о компетенцији за дозво.вење тога кредита. Опозиција је тврдила, да делегацнје нису надлежне за дозволу таковог кредита. Том приликом- је опозиција најодлучније осуђивада читаву окупациону политику. Новодом те струје у угарском еабору држао је др. Полит једну од својих најзначајнијих беееда. Та беседа гласила је: Беседа дра Мих. Полпт-Десанчпћа Iб. мдја 1882. (П о стсноr раф и ј ц.) „Поштовани доме! Има нека изрека, крја вели. да ведики догађаји своју сенку напред бацају. Ако је та изрека иетинпта, то би се могло рећи.да читав заплет наше монархије са Босном и Херцеговином наговешћује кризу коначног решења великог источнога пптања. Ако је та криза кадра да потресе одношаје велесила европских, то ће тај потрес у првом реду осетити угарска држава, јер од сретног или нееретног решеља остатка великог источног питања, зависпће и судба Угарске. Према развитку ствари на пстоку, вал>ало би да Угарска напрегне сву сврју снагу да ие у3)е у

б-_>2

НОВА РАСПРАВА О БОСНИ Г. 1882.