Besede dra Mih. Polita-Desančića

523

БЕСЕДА ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ II ХЕРЦЕГОВИНЕ.

заплете на истоку, те да одстрани за времена опасност, која јој претп од извесних амбиција наше монархије, које нп мало не одговарају интересима Угарске. Према за плетима на истоку, према читавој тој босанској ствари, ва.вало би запитати: да ли копча, која нас везује с Аустријом, да ли читаво. толико хва.вено поравнање од год. 1867., може имати тога смисла да Угарска потпомаже освојачке намере монархије на истоку, да на себе навлачи непријате.вство и мрзоет источних народа, да се на послетку излаже без нгжде опасности великог рата? И није лн на против смисао поравнања од год. 1867. тај. да Угарска наслоном на Аустрију. јаки деФензивни положај заузме и тиме унутарње да се консолидује. Ако је ово смисао поравнања од год. 1867., ако је ово оенов одношаја Угарске према Ауетрији, то се евако чудити мора, да угарска нлада излази пред државни сабор са предлогом, који иште нове и нове грдне жртве за цели, које не само да не служе интересима Угарске, већ излажу нашу отаџбину највећим опасностима. Са захтевом новог кредита за угушење устанка у Босни и Херцеговини свако се у Угарекој запитати мора; куда води та несретна босанска етвар? Где је граница камо се можемо задржати на том клизавом путу? Не чинимо себи илузија. Ми се већ од шеет месеци налазимо у правом рату. Како стоји управо тај устанак, то ми не зна.мо, нити знати можемо. јер вести, које добивамо, врло су тамне. Ми тај устанак можемо еамо пресудити по оној великој справи, коју употребљавамо за његово угушење. И вјзло је чудновата ствар да ми потежемо читав апарат једне велесиле за угушење једног устанка! Није доста да имамо тамо сувоземну војску од неких 70.000 љмди, него потежемо још и нашу флотј, те у заливу х-шторском мало крји дан да се не на усташе. Нема сумње, да ће устанак бити угушен од куд шака