Besede dra Mih. Polita-Desančića

канекозх лолуотоку паралише, то би управо наша зхонархија морала подражаватп пример Руеије. Морала би се паштити, да задобпје прпјате.ветво тамошњих народа, а не да заузме према њему најнепрпјате.Бскпјп положај. На берлинском конгресу мислпло се, да ће Аустро-Угарска моралннм сретствпма знати етворптп противтежу упливу руеком на балканском полуотоку. Бугари су некако били предати руском упливу, а у обзиру Срба, мислило се, да Ре Аустро-Угарека знати, у истрј мери као и Русија код Бугара, евој уплив ожпвотворити. Но шта је радпла Аустро-Угарска ? Таки из почетка заузела је најненаравнијп положај у поседнутим покрајинама. Место да ее ослањала на онај жива.Б. који је најважнији у Боени и Херцеговинп. место да је тражпла његово пријате.Бство, наша монархија заузела је најнепријате.БСКиј и положај према свему, што је српско. Ослонпла се на мајушни део католика, Турцима је ласкала, а Орбе је Формалногонила. У Боени и Херцеговини управо и нема другог народа до српског, само што је поде.вен на три вере. Мухамеданци ма да не знају турски говоритн. већ. чис:го српски говоре, као ма који Србин j Бачкој и Банату. зову се Турци и поносе се тим пменом. католике рекламују Хрвати, но Србп источне вере, зову се од вајкада Србима и хоке као такови да остану. Но. не би човек веровао, да је аустријекој управи у Босни и Херцеговини и само име српско зазорно. Од екоро пет етотина година под Турцима, Срби су слободно употребљавали своје народно име. Под аустријском управом име српеко има значај велеиздајнички, значи нагибање к Србији и Црној Горп. Са великом страшку прогања се и само име ерпско. То тако далеко иде, да човек уман то себи ни представити не може. Реки ку еамо један пример (Чујмо! Чујмо!). Под Турцима слободно еу етојали натписи над ерпским ве-

ož8

БЕСЕДА ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.