Besede dra Mih. Polita-Desančića

роиеповеднии школама еа фвгаком „српска школа‘ г . Аустријској управи тај натпие био је зазоран. Са неком номпом, јз иитерсенциј v политичне власти скидани су ти натпиеи и став.вани место њих „грчко источна вероисповедна школа. “ Непријате.вство ' према свему оном, што је српеко, вуче се као црвена нит кроз читаву администрацију аустријску у Босни и Херцеговнни. Тамошњи народ, који је мислио да аустријска окупација значи неко ослобођеље, на екоро ее уверио да је цивилизована владавина аустријска много гора него турска. Би.го би дуго, поштовани доме, наређати све неспретности аустријске админиетрације у Босни и Херцеговини. “ „Ал има једно пнтаље, поштоване доме, о ком ее може рећи, да ако Аустрија није себе осећала кадром то питање решити, да онда призната цел берлинског мандата, да се у Босни и Херцеговини уређени, цивилизовани одношаји створе, никаквог смисла нема. А то је питање, земљишно пнтање. Наскоро после окупације имао сам прилике у овом поштованом дому разложити питање у Босни и Херцеговини. Ја сам тада казао, да је ово питање најважније, тако рећи горуће питање за Босну и Херцеговину, јер без решерва овог питаља не може бити говора о каквој уређеној администрацији. Тамо где усљед аграрних одношаја нема устројених сеоских општина, тамо о уређеној администрацији, којој би основ уређена општина била, не може бити говора. Било би сувише дуго, аграрно питање Босне и Херцеговине разлагати. Кад сам г. 1879 о том питању овде говорио, разложио сам постанак и развитак узурпације што су се спахилуци у читлуке претворили или да се према бившим аграрним одношајима Угарске изразим: што су урбаријална селишта претворена у алодијална, контрактуална, те из урбаријалног одношаја постао за-

529

БЕСЕДА ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНБ.