Besede dra Mih. Polita-Desančića

531

БЕСЕДА БРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ.

растерећење зем.ве сировести праведном одштетом спахија и приде.Бењем у власништво неког дела зем.ве сењацима. X Босни и Херцеговини постао је закупнички одношај из узурпације и баш због тога не може бити предметом приватног, век јавног права. и за то растерећење земље на сваки начин би било оправдано. Но ако наша монархија нема новаца да земљишно растеспроведе. то будимо искрени и рецимо, да је то узрок што се аграрно питање у Босни и Херцеговини не решава. а немојмо забашуривати ствар тиме. што кажемо да су одношаји аграрни у Босни и Херцеговини нарави приватног права. Бугарска и Србија. ова последња у ново задобивеним деловима, већ су почели решавати аграрно питање, које је тамо истоветне нарави као и у Босни и Херцеговини, те га нису схватили као питање приватног. веБ као питање јавног права. Но ако ми аграрно питање v Босни и Херцеговини не можемо или нећемо да решимо а ја сам уверен да Угарска на ту цел не би хтела ни једне паре жртвовати то би већ овај један једини узрок био дово.ван да те покрајине оставимо. Зар кемо ми те покрајнне све једнако у опсадном етању држати? А док се аграрно питање не реши, мора бити све једнако устанака као и под Турцима. Овај је подожај за нас несносан. (Тако је! с левице.)“ „Но и у другом обзиру наш је положај у запоседнутим покрајинама такав, да се згрозити морамо. Европа је поверила нашој монархији мандат. да у Босни и Херцеговини створимо уређене, цивилизоване одношаје, а ми не само да нисмо то створили, него горе газдујемо него Турци. Хрђавом управом, прогањањем тамошњег народа и на послеткх неоправданом наредбом о војачењу изазвасмо устанак. Сада место цивилизованих одношаја, ми водимо рат на истреб.вење: иреко па.вевина и рушевина, преко мртвих лешина ко-