Besede dra Mih. Polita-Desančića

рача ауетријска војска, да угушује устанак. Ако је и стотинити део истпнит од онога. што београдске. а.ги не само београдске, него и енглеске и друге новине о начпну вођења тога рата пишу. то је онда заиета нешто. што мрзост мора произвеети против наше монархије, а Угарска. а и посебице мађарски народ увдачи се у ту мрзост. ма да је он одлучио против окупације. (Тако је! са .гевице). Но ја нећу да верујем тим извештајима о грозном вођењу тога рата, али морам ипак рећи, да је последња осуда у Мостару правп екандал. Најодличнији грађани моетарски осуђени су на тешку тамнпцу за то, што су ее уеудили ремонстровати против расписа рекрутације и то поглавито из узрока, што су Хршпћани под владом султана били оелобођени од војничке службе. Са админнетрацијом могла је Аустро-Угарска стећи право само организовати какву жандармерију, никако пак рукрутовати војску.“ „Начин, којим се поступа са становнпштвом у запоееднутим покрајинама, заиета нпје кадар, да стече аашој монархији симпатије на балканском полуотоку. За кратко време, што је наша монархија запосела те покрајине, она је стекла толико мрзостн, ко.гико су Турци за пет стотина година требали, (Жиио одобравање са крајгве левице) и данас на читавом балканском полуотоку нико није тако омражен. неизузимајући ни Турску, колико наша монархија, а што је најжалоеније, та се мрзост преноси п на Угареку, а погдавито на мађарски народ. (Тако је! са средгве и крајње левице.)“ „Но питам ја, поштовани доме, лежи ли у интерееу Угарске, лежи ли у интерееу мађарског народа, да се мразн са народима балкапеког полуотока, и није ли на против у животном интересу Угарске, у интерееу њене будућности. да са тим народима у прија-

532

БЕСЕДЛ ПРОТИВ ОКУПЛЦИ.ЈК БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВПНЕ.