Besede dra Mih. Polita-Desančića

„Хоће ли те покрајине за еебе бити, m се придртжити Орбији и Црној Гори, то је за Европу равнодушно, за AjeTpo-УгарскЈ зависи то питање од одношаја према Србији и Црној Гори. Јесмо ли j пријатењствЈ са Србијом и Црном Гором, то и нама та ствар може равнодушна бити. На иослетку било би срамота за веникЈ државу од 36 милиона да јој је зазорна каква држава од 3 —Ј милионаА „Заједнички министар спољних послова г. гроФ Ршлноки, запитан j делигацијама о целима са Босном и Херцегоиииом. рекао је нешто налик на ibis reclibis non morieris in beilo, рекао je, да влада жели да се тамошње становништво „што више приљЈбњује овој монархијиГ ГроФ Калноки није имао одважности да отворено каже, да влада жели анексиЈЈ. Но obj одважност није могао ни имати, јер јавна је тајна, да је од стране наше монархије на више страна Јпињен јпит ради анексије, ал да је од свуда добивен негативан одговор. Xobe ли наша монархија- самовластно да анектира' те покрајине? Ја држим да би тај чпн ЈЈединио све велееиле да стант против нас и да нас каквом демонстрацијом присиле да оставимо Боснј и Херцеговину. И сад је већ јавно мњење у Европи против нае. Начин како ми извршујемо европски мандат; место да j те покрајине уређене, цивилизоване одношаје створимо, ми пјстошимо зем.ву и истребљтјемо тамошњи народ. Да није тако шкакљиво источно питање, да се j њему не испрекрштавају толики интереси и да не садржава свагда j себи клицу европеког рата, Европа би нам давно век ставила ултиматум да излазимо из Босне и Херцеговине. Државници аустроугарски не би требали да чекају на такав ултиматум, већ би требали да настоје да својевољно из тих нееретних покрајина изађемо. Bap угарски др.жавници имали би дужност да се одзову јавном мњењу Угарске

оЗб

БЕСЕДА ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ II АЕРЦЕГОБИНЕ.