Besede dra Mih. Polita-Desančića

534

БЕСЕДА ПРОТИВ ОКУПАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВПНЕ.

бити какве симпатије ти народи имзјј, главна је етвар да се слободом и независнопгку тнх народа створи, нека заграда .међу Угарском п Ргсијом, (Одобравање с левице) а то би бнло, кад би се створиде неЈтралне хришћанске државе на балканеком полјотокј. те би тиме отпао сваки повод мешањЈ Pjcnje j корист тих народа. Но могло би се рећи: та ти народп билн би само предстража Pvcnje и по томе нама свагда непријатељи. Но шта ви хокеге? Вп TvpcKj више ЈскрснЈти не можете, наша монархија пак није кадра затзети балкански полуоток, необзируки се на то, да Европа то исто тако неби допустила као што то не донушта Русији. Шта дакле преостаје, него створити независне неутралне хришћанеке државе. Док РумЈнија. док Србија ниеу биле независне, и онда се казивало: потпомагати незавиеност тих вазалних држава. знаин потпомагати Русију на истоку. Оетимо ее еамо колко је муке стало да се дипломацнја саглаеи, да Турци оставе српске градове. А еада, тако рећи, преко ноћ. признаје се од читаве Европе нова краљевпна ериска. Може ли се рећи да је са независношћу Румуније и Србпје, руски уплив у тим земљама ојачао? Извеено је то, да је са независношћу тих земаља отпао повод мешању Русије ради положаја тих земаља, као што је то било док су Румунија и Србија биле вазалне државе. И у том кулминира и читаво босанеко питање. Држнмо ли ми те земље поседнуте или хоћемо да их анектирамо за које нам ваља имати дозволу Европе то дајемо Руснји свагда повода да држи отворено источно питање, да против нас изигра своју карту можда под околностима, које могу бити по нас врло неповољне. Допустимо лп пак да те покрајпне постану елободне и независне, то смо уједно одузели повод сваком мешању руеком, (Тако је! са средње и крајње левице.)“