Besede dra Mih. Polita-Desančića

зовинарских расматрања, али приликом ове беседе све су се новине у разном облику сагласиле у признању sa ту беседу. Наравно да је у српском народу утисак био најпово.внији. Др. Полит дсбио је са више страна изјаве признања. Но адреса признања од етране бирача изборног среза Политовог, била је у том обзиру најзначајнија изјава. Кад је у г. 1879. мафарска влада донела онај познати предлог за увађање мађарскогјезика у основне школе, који је предлог изазвао најжешћи отпор народносних посланика онда се век видила главна мисао, која је владу руководила. А та је мисао: да за мађарски народ није довољно државно јединство са водством мафарског народа. већ. да мађарски народ има да тежи и за култу рн и м једин ст в о мт. ј. да слије колико је могукно немађарске народности, а наиме бар њихову интелигенцију у мађарски народ, да једнако мисли и oceka са Мађарима, а сретство к томе даје уливање и знање мађарс.КОг језика. Према тој миели мађарска влада није се могла задржати при том, што је увела мађарски језик као обвезан предмет у основне вероисповедне школе немађарске народности, век је пошла једним великим кораком даље. Под насловом „државнога надзора“ гледала је да створи такав закон о средњим школама, који би сву власт мађарекој влади дао у руке и над вероиеповедним школама, а та власт би се у првом реду маниФестирала са увађањем мађарског језика у вероисповедне школе немађареких народности. Дуго такав законски предлог у наставном одбору саборском није могао продрти, јер све вероисповести, па и Католици и Калвини Мађари нису хтели да даду таку власт влади над гвиховом автономним вероисповедним школама. Али влада на послетку одстрани

549

ПРЕД-ТОГ ЗА МАЈ). ЈЕЗИК У СРЕДЊЕ ШКОЛЕ.