Besede dra Mih. Polita-Desančića

бојазан Католика и Калвиаа Мађара v каз v јуки да је оштрина тога закона уиравшена против немађарских народности. И тако тај законски предлог о увађању мађарског језика у средње школе, дође пред сабор почеткозг марта. г. 1883. Од свију немађарских народноетн тај законски предлог највише је био на шкоду ерде.веким Сасима. јер они имађаху неких осам изврсних немачких вероиеповедних гимназија, које су они автономно ргководили, а по томе предлогу имао би „владин повереннк“ да им се меша и да управља над њиховмм гимназпјама. Зато сви саски шосланици до једнога, и опозиционп и владини, говораху против тога закбнског предлога. Говори њиховн били су од великог значаја, јер се разлегаху по читавој Немачкој. Др. Волф (уредник листа „Siebenbiirgisch-dentsGhes Tagblatt-a“) у свом говору тако се занео, да је рекао, да немафареке народности очекују њих ов о ослобођење еамо још с по.ва. Др. Цај говорио је пуна три сахата, п то са великим знањем. Тиса му је назвао говор „памФлетом" ал немачки „Schnlverein £< штампао је ту беееду у 30.000 примерака, па ју је по читавој Немачкој раепроетрво. Најимпозантније говорио је стари сакеонски посланик Гул. Са немачком мирно Вом и са великим достојанством опровргавао је мађарске говорнике. Барону ПронаЈу, који је против народности употребио изреку: „cjiiod ferrnm non sanat ignis sanat“, рекао Je Гул : „ Кад Ви господо иротив нае хоћете да воЈуЈете еа гвожђем u ватром, онда Ви господо, ниете далеко од динамит а! “ На жалост, да према држању Оаеа није било држање Срба и Романа. Год. 1879 подигли су се готово сви поеланици Орби и Ромаии, како опозициони тако и владинп. против тадањем законском предлогу. Године

б.бО

ПРЕДЛОГ ЗА MAf>- ЈЕЗИК У СРЕДЊЕ ШЕОДЕ.