Besede dra Mih. Polita-Desančića

На угарском, сабору улога. народносних посланика у опште. а српских напосе, врло је тешка и непријатна. Саобраштај са мађареким посланицима готово да је искључен. При говорима, које држе народносни носланиди. налазе се они као у каквом непријатељском логору. Но ако има какве утехе при том, то је, да се говори цародиосиих посланика, бар оних, који су ееби знали аукторитета стећи*) пажљиво слушају и да глас тих посланика не само у свом народу, већ и у иноземству одјека налази. И то је можда један од главних узрока, што ее борба од стране народности не напушта. Но при свим непријатностима на угарском еабору и у опште у политичном животу, једна мисао подржава све оне, који су у тешкој политичној борби за последњих двадесет година учествовали, а та је мисао: да је народ велика породица, према којој сви чланови имају заједничке дужности да испуњавају. Та је мисао подржавала многе из оног кола интелигенције српске, који су политичну борбу за последњих двадесет година нмали да подрже, и који је и сад подржавају. Двадесет година тренутне су честице у животу једног народа. У животу појединог човека велики је и велики простор времена. Па ипак и тај велики простор времена брзо прохуји. Но ако у том простору времена, људи, који су били бачени на море политичне борбе, учине биланцију за њихов приватан живот, то многи морају да уздану**), јер за себе нису имали ни-

саранпо ју је али на сабор је ипак морао ићи и таио своју улогу играти! Други људи у таким жалосним приликама, господари су свога раоположајгц људи пак, којима окодности политичну улогу додело, морају да је играју до краја на у каквом инане расподожају били. *) Др. Полита на угарском сабору обично са пајвећои пажњои слупгају. Др. Милетић је зато често уздануо у кругу овојих присиих пријатеља..

567

ЗАВРШНА РЕЧ.