Besede dra Mih. Polita-Desančića

у г. 1874. Давно пре тога jotu j г. 1861 био је он ореогски посланик на загребачком сабору. Управо са почетком ерпског политичког живота у овим крајевима, од доба уетавне ере, таки после октобарске дипломе почиње и политичан рад дра Мих. Полита-Дееанчића. Његове беседе на хрватском и на угареком сабору иду паралелно са политичном етрујом српском и могу у нечем да служеза оријентовање у српеком политичном животу за ових последњих двадееет година. Но те беседе. ако би биле само проста збирка, не би могле довољно разумљиве бити, и према различном добу, у којем еу држане, могле би и нека протусловља еадржавати. Тако беседе др. Полита на хрватском еабору и оне потоње на тгарском сабору, могле би привидно протуеловље садржавати. Јер су прве надахнуте духом очекиваног савеза и пријатељства са Мађарима, дочим су потоње, према многом горком искуству, задахнуте духом опозиције против тежња мађарских. Но узме ли се у обзир политична струја, која је тада владала, а која се после показала. то онда беседе дра Полита не садр.жавају никакво противословље, већ изражаваЈу свагдању струју српског политичног живота. Са тога гледишта не могу се беседе дра ПолитаДесанчића просто прештампавати, већ Је нуждно. да се уз те беседе дода слика о свагдањоЈ струји српског политичног живота. Тако допуњене беседе дра Мих. Полита-Десанчића садржаваЈу и неке црте из повестнице српеке политичне борбе за последњих двадесет година. 'Наравно, да те црте не треба мерити оком строгог повестничара, Јер би онда такове много потпуније бити морале, те би можда надкрилиле у обиму и саме беседе што неби одговарало цели књиге, која Је у главном била, да се збирка Политових беседа саетави. Довољно је, ако те повестничке црте подеећају

V